Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici u subotu, 27. septembra 2025. godine, obeležavaju praznik Vozdviženje časnog i životvornog Krsta Gospodnjeg, u narodu poznat i kao jesenji Krstovdan.
Praznik je ustanovljen u znak sećanja na događaj iz 4. veka, kada je carica Jelena, majka cara Konstantina, pronašla Časni krst na Golgoti. Kasnije, car Iraklije je 628. godine svečano vratio Krst u Jerusalim, nakon što su ga Persijanci odneli.
Krstovdan spada u jedan od strogo posnih praznika u pravoslavnoj tradiciji. Vernici se tog dana pridržavaju posta na vodi, a mnogi u hramovima prisustvuju liturgijama i mole se pred Časnim krstom.
Narodni običaji i verovanja
U srpskom narodu Krstovdan je oduvek zauzimao posebno mesto. Vezan je za brojne običaje i predanja:
- Smatra se da od Krstovdana počinje prava jesen. Narodna izreka kaže: “Na Krstovdan se razdvaja leto od zime.”
- U vinogradarskim krajevima se veruje da posle ovog dana grožđe više nije za jelo, osim ako je namenjeno za vino ili rakiju.
- Ljudi su se klonili teških poslova na ovaj dan, jer se verovalo da će rad doneti nesreću ili bolest u kuću.
- U nekim krajevima domaćice su na Krstovdan pripremale hleb i obavezno ga obeležavale znakom krsta, verujući da će to doneti mir i slogu u porodicu.
- Postojalo je i verovanje da se na Krstovdan “okreće sunce ka zimi” i da se po vremenu tog dana može predvideti kakva će biti predstojeća zima.
Krstovdan je i dan kada mnoge porodice i crkve obeležavaju svoju slavu, čuvajući na taj način sećanje na Časni krst kao simbol pobede života nad smrću.
