Asocijacija sudijskih pomoćnika upozorila je na način sprovođenja javne rasprave o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika i Zakonika o krivičnom postupku, ocenjujući da je proces netransparentan i bez stvarne mogućnosti da javnost utiče na predložena rešenja.
Iako je rasprava formalno otvorena od 10. septembra do 1. oktobra, ona se, prema navodima Asocijacije, “svodi isključivo na slanje komentara mejlovima — bez dijaloga, bez transparentnosti i bez stvarne mogućnosti da zainteresovana javnost utiče na sadržaj predloženih rešenja”.
Podsećaju i da je isti predlog povučen pre godinu dana nakon kritika Nacionalnog konventa o EU i šire javnosti, ali da je “novi pokušaj izmena još zatvoreniji i manje inkluzivan”.
Procesni propusti
Asocijacija naglašava da je rok od dvadeset dana za javnu raspravu “nedovoljan za ozbiljnu stručnu i naučnu analizu”, kao i da javnost nema uvid u komentare iz 2024. godine niti obrazloženje zašto oni nisu uvaženi. “Ograničavanje komunikacije na mejl dodatno umanjuje institucionalnu ozbiljnost i participativnost”, navode.
Kazneni populizam i ugrožavanje prava
U sadržinskom delu, Asocijacija ocenjuje da izmene reflektuju “kazneni populizam — pooštravanje kazni i uvođenje doživotnog zatvora za niz novih dela, bez dokaza da takve mere doprinose smanjenju kriminala”. Umesto toga, ističu da je potrebna veća efikasnost kroz izvesnost kažnjavanja i brže postupke.
Posebnu zabrinutost izazivaju odredbe koje, kako tvrde, zadiru u slobodu izražavanja, medija i mirnog okupljanja, čime se otežava prijavljivanje zloupotreba i pristup informacijama od javnog značaja.
“Takva zakonska rešenja nisu u skladu sa načelom pravne izvesnosti, koje zahteva da građani mogu nedvosmisleno razumeti šta je zakonom zabranjeno i kakve posledice mogu uslediti”, navodi se u saopštenju.
Apel Ministarstvu pravde
Na kraju, Asocijacija sudijskih pomoćnika poziva Ministarstvo pravde da hitno preispita način vođenja postupka i obezbedi inkluzivniji i stručniji okvir:
“Samo kroz otvoren dijalog i poštovanje principa pravne sigurnosti, srazmernosti i zaštite osnovnih prava možemo izgraditi krivičnopravni sistem koji služi javnom interesu.”
