Hiljade studenata i građana, koji su juče krenuli pešice iz Beograda ka Novom Sadu, nastavili su i danas svoje putovanje puno emocija, tišine i solidarnosti.
Njihov cilj je jasan — da u subotu, 1. novembra, prisustvuju velikom komemorativnom skupu posvećenom sećanju na šesnaestoro stradalih u tragediji na Železničkoj stanici.
Nakon što su prenoćili u Inđiji, učesnici su jutro dočekali pod šatorima postavljenim na ulici i ispred zgrade opštine. Iako lokalna vlast nije dozvolila boravak u školama i javnim objektima, građani Inđije su im nesebično pružili podršku — doneli ćebad, toplu hranu, napitke i pružili reči ohrabrenja. Njihova solidarnost bila je najbolji dokaz da zajedništvo ne poznaje granice.
Oko 11 časova, kolona duga skoro kilometar ponovo je krenula putem Novog Sada. Na svakoj raskrsnici i ispred svake kuće dočekivali su ih aplauzi i reči podrške. Na putu su zastali na šesnaest minuta — u tišini, bez reči, odajući počast nastradalima. Bio je to trenutak u kome se mogla čuti samo tišina i koraci, kao simbol upornosti i sećanja.
Put ih je dalje vodio do Domaćeg salaša, gde su se kratko odmorili i okrepili.
Popodne su stigli u Sremske Karlovce, gde ih je dočekao vatromet i mnoštvo građana koji su im mahali, nudili osveženje i zagrljaje. Na licima šetača videla se iscrpljenost, ali i ponos — jer su znali da svaki njihov korak ima smisao.
Nakon više od dvanaest sati pešačenja, nešto pre ponoći, kolona je konačno stigla u Novi Sad. Umorni, ali uzdignute glave, studenti i građani su ušli u grad koji ih je dočekao sa aplauzima, pesmom i suzama. Bio je to kraj puta, ali i početak sećanja koje traje.
Komemorativni skup biće održan u subotu, 1. novembra, na mestu tragedije — kod Železničke stanice u Novom Sadu. Očekuje se da se okupi veliki broj građana iz svih krajeva Srbije, u tišini i dostojanstvu, kako bi odali počast nastradalima i još jednom podsetili na važnost istine, odgovornosti i saosećanja.
