Informatičar i pčelar Predrag Konatarević napravio je aplikaciju koja pčelarima pomaže da lakše prate stanje košnica, planiraju radove i na vreme uoče probleme.
Vođenje pčelinjaka podrazumeva mnogo više od povremenog obilaska košnica. Potrebno je zapamtiti kada je koja zajednica pregledana, koliko ima pčela i legla, da li je matica viđena, koji je tretman primenjen, koliko je hrane dodato i kada treba obaviti sledeću kontrolu.
Kada broj košnica poraste, beleške na papiru, u sveskama ili različitim tabelama brzo postaju nepregledne. Upravo zbog tog problema nastao je Pčelarski dnevnik, internet aplikacija namenjena pčelarima.
Aplikaciju je pokrenuo Predrag Konatarević, informatičar koji se bavi pčelarstvom i koji je svoje profesionalno iskustvo spojio sa svakodnevnim radom na pčelinjaku.
– Kao pčelar, često sam se nalazio u situaciji da znam da sam nešto primetio ili uradio na određenoj košnici, ali nisam mogao odmah da se setim kada je to bilo i šta sam tačno zapisao. Kada imate više košnica, nije dovoljno oslanjati se na pamćenje. Zato sam želeo da napravim alat koji bih i sam koristio dok stojim pred košnicama, objašnjava Konatarević.
Sve informacije o košnici na jednom mestu
Pčelarski dnevnik omogućava evidentiranje pregleda, intervencija, tretmana i prihrane za svaku košnicu pojedinačno.
Pčelar može da zabeleži broj ulica pčela i ramova legla, stanje i godište matice, kvalitet legla, zalihe hrane, uočene probleme, primenjene preparate i druge važne podatke.
Na osnovu prethodnih unosa aplikacija prikazuje trenutno stanje košnica i njihovu istoriju, od najnovije do najstarije aktivnosti. Tako se lakše vidi da li zajednica napreduje, stagnira ili počinje da slabi.
Posebno su korisni zakazani termini. Na početnoj strani pčelar može da vidi kontrole, tretmane i prihrane koje treba obaviti tog dana, kao i obaveze koje kasne.
Jedan unos za više košnica
U praksi se isti tretman ili prihrana često primenjuju na veći broj košnica. Zbog toga Pčelarski dnevnik podržava grupni rad.
Umesto da isti preparat, dozu, datum ili količinu hrane unosi za svaku košnicu posebno, korisnik može da označi željene košnice i sve evidentira jednim unosom. Ako zakaže sledeći grupni tretman ili prihranu, aplikacija prikazuje jednu zajedničku obavezu sa brojem obuhvaćenih košnica.
– Cilj je da pčelar što manje vremena provede unoseći podatke, a da kasnije iz tih podataka dobije što više korisnih informacija. Dnevnik ne treba da bude dodatni posao, već alat koji olakšava rad i donošenje odluka, kaže Konatarević.
Više od digitalne sveske
Pčelarski dnevnik nije zamišljen samo kao zamena za papirnu evidenciju. Aplikacija pruža pregled ukupnog zdravlja pčelinjaka, ukazuje na košnice koje zahtevaju pažnju i omogućava praćenje razvoja zajednice kroz vreme.
Pčelar tako može lakše da planira naredne obilaske, uporedi košnice i na vreme primeti pad broja pčela, smanjenje legla, problem sa maticom ili potrebu za novim tretmanom.
Aplikacija radi preko internet pregledača i prilagođena je korišćenju na telefonu, što znači da se podaci mogu unositi neposredno na pčelinjaku.
Svaki korisnik ima svoj nalog i pristupa sopstvenim pčelinjacima, košnicama i evidencijama.
Prirodni nastavak priče Vidaro
Konatarević spoj pčelarstva, prirode i savremenih tehnologija razvija i kroz Vidaro, domaću priču posvećenu medu, pčelinjim proizvodima i proizvodima od lekovitog bilja.
Vidaro predstavlja praktičnu stranu pčelarstva – od rada sa pčelama do proizvoda koji dolaze do kupaca – dok Pčelarski dnevnik uvodi red, praćenje i analitiku u sam rad na pčelinjaku.
Na zvaničnom sajtu Vidaro predstavljeni su prirodni med, propolis, imuno-mešavine i proizvodi od lekovitog bilja pripremani u manjim serijama.
– Pčelarstvo i informatika na prvi pogled deluju kao dva potpuno različita sveta. Međutim, kada se spoje praktično iskustvo sa pčelinjaka i mogućnosti savremenih tehnologija, mogu se napraviti veoma korisni alati, navodi Konatarević.
Poziv pčelarima da učestvuju u razvoju
Pčelarski dnevnik je dostupan pčelarima koji žele da ga isprobaju i svoju evidenciju prebace u digitalni oblik.
Posebno su dobrodošli predlozi korisnika, jer će se aplikacija dalje razvijati prema stvarnim potrebama ljudi koji rade sa pčelama.
Pčelari se mogu registrovati i isprobati aplikaciju na adresi:
– Najbolje ideje dolaze upravo sa pčelinjaka. Želim da Pčelarski dnevnik razvijamo zajedno sa pčelarima i da vremenom postane alat koji će im pomoći ne samo da sačuvaju beleške, već i da bolje planiraju, analiziraju i unapređuju svoje pčelinjake, zaključuje Predrag Konatarević.
Nije to nista,kad se spoje majstor za klime i vozac saniteta dobijes unistenje i gasenje mesnih zajednica,fonda za stocarstvo,robnih rezervi,inkubator centra,hameuma,Turisticko sportskog centra.Pa vi vidite sad o kavom se spoju radi.