Sveta velikomučenica Marina, u srpskom narodu poznatija kao Ognjena Marija, bila je hrišćanska mučenica iz 3. veka, koju poštuju pravoslavna, katolička i anglikanska crkva. Njeno stradanje i život ostavili su snažan pečat i u crkvenoj i u narodnoj tradiciji.
Praznik posvećen Ognjenoj Mariji obeležava se 30. jula po gregorijanskom kalendaru. Kako pada usred leta, u srpskom narodnom verovanju ubraja se među “ognjevite svece”, zajedno sa Svetim Ilijom, Blagom Marijom i Svetim Pantelijom – svece za koje se verovalo da “pale ognjem i biju gromovima” ako ih narod ne ispoštuje. Zato se na ovaj dan strogo izbegavaju svi teži poslovi u kući i polju, kako se ne bi navukao božji gnev i šteta na letini.
Život svetiteljke
Marina je rođena u Antiohiji, u neznabožačkoj porodici. Njen otac Jedesije bio je sveštenik mnogobožačkog kulta. Marina je još kao devojčica, slušajući priče o Isusu od svoje dadilje, odlučila da se potpuno posveti Hristu i da se nikada ne uda. Ta odluka razbesnela je njenog oca, koji ju je predao upravitelju Olimvriju, ne bi li je naterao da se odrekne vere.
Olimvrij je od nje tražio da prinese žrtvu idolima i da mu postane žena. Marina je odbila oba zahteva i zbog toga bila podvrgnuta surovim mukama – bacana je u vodu, spaljivana na vatri, bičevana i mučena, ali je svaki put preživela. Legenda kaže da su joj rane isceljivane božanskom silom. Na kraju je pogubljena – mačem joj je odsečena glava oko 270. godine, u šesnaestoj godini života.
Njena smrt izazvala je masovno obraćanje hrišćanstvu – oko 15.000 ljudi je, prema predanju, primilo veru pod utiskom njene vere i mučeništva. Njena sveta ruka danas se čuva u manastiru Vatoped na Svetoj Gori, a deo moštiju nalazi se i u manastiru Svete Marine iznad Ohridskog jezera, u Albaniji.
Narodna predanja i simbolika
U srpskoj tradiciji, Ognjena Marija zauzima posebno mesto. Retko se slavi kao krsna slava, ali se često uzima kao zavetna svetiteljka, naročito u selima pogođenim elementarnim nepogodama, kada narod traži zaštitu od oluja, gromova i požara.
Zbog nepoznavanja crkvene istorije, u narodu se Ognjena Marija često poistovećuje s drugim svetiteljima. Tako se veruje da je sestra Svetog Ilije, Blage Marije (Marije Magdaline) i Svetog Pantelije (Svetog Pantelejmona), iako su istorijski živeli u različitim epohama. Ipak, svi oni se u narodnom predanju povezuju u jednu celinu ognjevitih i “naprasitih” svetaca, koji kažnjavaju nepoštovanje svetkovina.
Ognjena Marija se pominje i u narodnim pesmama. U jednoj tuži Svetom Panteliji da su je “plugom zaorali, trlicom satrli i iglom izboli”, a on joj obećava osvetu – da će “uništiti letinu i stoku”. U drugoj pesmi, Marina krije tačan datum svetkovine Svetog Ilije da se, u svojoj radosti, ne bi oteo i tukao gromovima po narodu.
