Iako se nalazi svega sedam kilometara od Žitnog Potoka i formalno pripada Gradu Prokuplju, selo Dragi Deo deluje kao da se nalazi na kraju sveta — daleko od očiju institucija i još dalje od stvarne brige za život njegovih stanovnika.
Na poziv meštana, obišli smo ovo zabačeno selo i suočili se sa stvarnošću koju je teško preneti rečima.
Prvo što nas je dočekalo jeste prirodna lepota ovog kraja, ali i neprohodan put koji Dragi Deo praktično čini odsečenim od sveta. Iako je dan bio suv i sunčan, do sela smo stigli uz velike napore, krećući se delom puta koji je u katastrofalnom stanju, posebno na deonici od Bregovine do samog sela. Dragi Deo je od Žitnog Potoka udaljen oko 7 kilometara, ali posle svake obilnije kiše ovaj put postaje potpuno neprohodan — prošle godine bio je zatvoren čak 40 dana.
– Eve kroz koje mi idemo… odsečeni smo od sveta, kažu meštani, pokušavajući da opišu svakodnevnu borbu sa lošom infrastrukturom.
U selu danas živi svega dvadesetak ljudi, mahom starijih, koji bez puta ne mogu da obave ni najosnovnije stvari – nabavku hrane, odlazak kod lekara, ili slanje dece u školu. Vozilo Hitne pomoći ne može da pristupi selu, što dodatno ugrožava živote bolesnih i nemoćnih stanovnika.
Većina meštana bavi se poljoprivredom i stočarstvom, ali ni ta delatnost više nije održiva – zbog lošeg puta ne mogu da prevezu proizvode do pijace i otkupnih mesta. Prošle godine im je, kako kažu, propao kompletan rod voća, jer nije bilo načina da se preveze.
Meštani su u više navrata slali dopise i molbe gradskim institucijama u Prokuplju – gradonačelniku, većnicima, Direkciji za urbanizam – ali odgovor nisu dobili. Pokazali su nam desetine dopisa na koje, kako tvrde, nijedna institucija nije reagovala. Ni nakon velikih padavina pre dve godine, kada je put dodatno oštećen, nije sprovedena kvalitetna sanacija. Urađeno je samo nasipanje zemljom, bez izrade propusta i kanala za odvod vode – prva kiša je sve odnela.
Problematičan je i most preko Puste reke na kome ima nanosa zemlje od skoro pola metra, tako da je most dodatno opterećen i pitanje je koliko još može da izdrži.
U dopisu od 12. februara ove godine, koji su uputili gradonačelniku Miroslavu Antoviću i JP za urbanizam, meštani su još jednom apelovali za pomoć – bez odgovora. Ista sudbina zadesila je i molbe za čišćenje vodnog rezervoara, koji snabdeva selo i koji nije čišćen više od deset godina.
Selo Dragi Deo je danas primer potpune institucionalne zapuštenosti. Meštani s pravom postavljaju pitanje – kako to da se za sređivanje ove deonice nema sredstava, dok se milionski iznosi izdvajaju za video nadzor ili digitalne informativne panoe?
Odgovor na to pitanje, čini se, ostaje zakopan u blatu puta kojim se — gotovo više niko i ne usuđuje da ide.
Ovaj tekst je nastao u saradnji portala Prokuplje press i portala Toplica info
Koliko dece ima u tom selu? Cim kazu dvadestoro, znaci da tu nema vise od desetoro ljudi.
Tako je, Majo! Nema tu dovoljno glasača niti mase za mitinge. Ne treba im put, nego ako hoće da žive kao ljudi, neka se lepo presele u grad, ima da se zaposle po ugovoru na javne radove, pa da bude neka korist i od njih! Šta će koji đavo u toj nedođiji?
To je najgora opština koja netreba da postoji.o ni samo rade za sebe ima ih ko pacova pa dok se svi namire za narod ne ostaje ništa.To treba sve najuriti iz opštine i dovesti neke ljude koji rade za narod.katastrofa
[…] Selo Dragi Deo – put kojim se ređe ide 0 0 […]