Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas proslavljaju Malu Gospojinu, jedan od velikih hrišćanskih praznika koji je posvećen rođenju Presvete Bogorodice. Ovaj dan se u pravoslavnom kalendaru obeležava 21. septembra i spada u red dvanaest velikih praznika.
Rođenje Bogorodice, kćerke pravednih roditelja Joakima i Ane, označava početak ispunjenja obećanja o dolasku Spasitelja. Zato se Mala Gospojina u narodu smatra praznikom nade i novog početka.
Pored svog crkvenog značaja, ovaj praznik zauzima posebno mesto i u narodnim običajima. Smatra se da od Male Gospojine nastupa jesen, a mnogi običaji vezani su za poljoprivredne radove i verovanje da se priroda polako povlači u mir. U mnogim krajevima Srbije ovaj dan se slavi kao krsna slava, a običaj je da se ne rade teški poslovi kako bi porodica imala mir i blagostanje tokom godine.
Veruje se da je vreme na Malu Gospojinu znak kakva će biti jesen i predstojeća zima. Ako je vedro i sunčano, narod kaže da nas čeka rodna i blaga godina, dok kiša nagoveštava dugu i hladnu zimu.
Mala Gospojina je praznik koji okuplja porodicu i podseća na značaj skromnosti, ljubavi i vere. Vernici se na ovaj dan mole Presvetoj Bogorodici da im podari zdravlje, mir i blagostanje.
