Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas, 30. jula, obeležavaju praznik Svete velikomučenice Marine, u narodu poznatije kao Ognjena Marija. Reč je o jednoj od najpoštovanijih svetiteljki u pravoslavlju, čiji se praznik posebno poštuje u Srbiji i drugim pravoslavnim zemljama.
Prema hrišćanskom predanju, Sveta Marina živela je krajem trećeg i početkom četvrtog veka u Antiohiji Pisidijskoj. Još kao devojka primila je hrišćansku veru, zbog čega je bila izložena progonima za vreme cara Dioklecijana. Odbila je da se odrekne Hrista i da se uda za rimskog namesnika, zbog čega je pretrpela teška mučenja i na kraju postradala za svoju veru. Zbog svoje nepokolebljivosti proglašena je velikomučenicom, a njeno ime vekovima zauzima posebno mesto u pravoslavnoj tradiciji.
U srpskom narodu Ognjena Marija smatra se zaštitnicom od požara, groma i drugih elementarnih nepogoda. Upravo zbog tog verovanja praznik je dobio naziv po “ognju”, odnosno vatri, pa su se kroz vekove razvili brojni običaji vezani za ovaj dan.
Narodno predanje kaže da se na Ognjenu Mariju ne rade teški fizički poslovi, naročito na njivama i u polju, niti se pali vatra bez velike potrebe. Veruje se da se na taj način iskazuje poštovanje prema svetiteljki i priziva zaštita doma, useva i porodice od požara i nevremena. Mnogi vernici ovaj dan provode u molitvi, odlaze na svetu liturgiju i pale sveće za zdravlje i blagostanje svojih najbližih.
Ognjena Marija pripada grupi letnjih praznika koji se u narodu posebno poštuju, zajedno sa Svetim Ilijom i Blagom Marijom. Ovi praznici oduvek su bili povezivani sa letnjim olujama, grmljavinom i visokim temperaturama, zbog čega su u narodnoj tradiciji zauzimali posebno mesto.
Iako su brojni narodni običaji sačuvani do danas, Srpska pravoslavna crkva podseća da je suština praznika molitveno sećanje na Svetu velikomučenicu Marinu, njen život ispunjen verom, hrabrošću i istrajnošću, koje predstavljaju primer hrišćanskog svedočenja i danas.
