Pravoslavni vernici danas obeležavaju Blagovesti, jedan od najvažnijih hrišćanskih praznika, koji simbolizuje dolazak radosne vesti o rođenju Isusa Hrista.
Prema hrišćanskom predanju, tog dana je Arhangel Gavrilo javio Bogorodici Mariji da će začeti i roditi sina, Isusa Hrista, čime je najavljeno ostvarenje Božjeg plana spasenja. Ovaj događaj smatra se jednim od ključnih trenutaka u hrišćanstvu.
Blagovesti se uvek obeležavaju 7. aprila po gregorijanskom kalendaru, tačno devet meseci pre Božić, što simbolizuje period trudnoće Bogorodice.
Ovaj praznik spada u red velikih crkvenih praznika i, iako pada u vreme Vaskršnjeg posta, obeležava se uz određena razrešenja – vernicima je dozvoljena upotreba ribe, ulja i vina.
U narodu su za Blagovesti vezani brojni običaji i verovanja. Smatra se da je ovo dan kada “sve počinje da se budi”, pa se veruje da tada ni ptice ne sviju gnezda, već je dan posvećen miru i odmoru. Takođe, postoji običaj da se tog dana ne obavljaju teški poslovi, već da se vreme provede u molitvi i duhovnom miru.
Blagovesti su praznik koji nosi snažnu poruku nade, vere i novog početka, podsećajući vernike na značaj poverenja u Božju volju i radost koju donosi dobra vest.
