Nakon oslobođenja u Prvom svetskom ratu Prokuplje nije imalo električno osvetljenje. Posle završenih opštinskih izbora 1920. godine jedna grupa odbornika pokrenula je inicijativu da se na Toplici izgradi električna centrala kojom bi se osvetljavao grad. Za lokaciju je određen prostor na Toplici, kod “Jug -Bogdanove kule”, u podnožju Hisara. Centrala bi bila vlasništvo opštine. Za izgradnju centrale planirano je da se sredstva obezbede putem obveznica (800 obveznica za ratnu odštetu koju je opština Prokuplje dobila). Drugi deo, od milion dinara, obezbedio bi se putem zajma. Za ovakvu ideju najviše su se zalagali levo orijentisani odbornici. Na žalost, oni su bili u manjini. Odlukom većine, izgradnja centrale poverena je D. Milenkoviću iz Leskovca. Ni ovaj predlog nikada nije realizovan, jer je prokupački mlinar Milan Dančević kupio njivu kraj Toplice, gde je bila planirana izgradnja električne centrale. Pomenutu parcelu je kupio da bi sprečio izgradnju centrale, jer se plašio da mu ona ne ugrozi mlin koji je već radio.
Prvu električnu centralu, a time i električno osvetljenje, Prokuplje će dobiti tek 1922. godine, kada je kapitalista iz Leskovca, D. Milenković izgradio centralu u Prokuplju sa pogonom na naftu.
Prokuplje je u periodu između dva svetska rata imalo problema sa snabdevanjem električnom energijom. Do 1936. godine Prokuplje se električnom energijom napajalo iz male primitivne termocentrale braće Gičić iz Leskovca, nastanjenih u Prokuplju, kojima je opština dala koncesiju da podignu centralu na Toplici. Zbog desetak kvarova centrale, grad je često ostajao bez struje. Za to vreme ulice u centru grada osvetljavane su fenjerima.
Za svo to vreme opštinske vlasti su radile na razrešenju ovog problema. Iskristalisala su se tri predloga kako razrešiti problem snabdevanja grada strujom: prvi, podizanje hidrocentrale na Toplici; drugi, podizanje kalorične centrale, takođe na Toplici; i treći, snabdevanje strujom iz Niša. Treći predlog je bio najprihvatljiviji. Da bi došlo do njegove realizacije Prokuplje je uzelo dugoročni zajam od 700.000 dinara. Tim sredstvima je urađena električna mreža od Niša do Prokuplja, preko Debelog brda. Elektrificiran je i deo grada.
Tako je Prokuplje dobilo jeftiniju struju sa urednijim snabdevanjem. Ovim potezom Prokuplje je rešilo problem snabdevanja strujom za naredne dve decenije.
Izvor: Knjiga “Toplica kroz vekove”, Petko Marjanović
