“Gvozdeni puk” u ratu sa Austrougarskom 1914. godine

Nije prošla ni godina dana od završenih ratova, a opet po Toplici crkvena zvona, prangije, klepetuše i doboši najavljuju novu mobilizaciju i novi rat. Još se nisu zalečile rane iz prethodinih ratova, još se nisu osušile suze na ispijenim licima topličkih žena, majki i sestara, još verenice izginulih nisu našle novu priliku, još ni siročići izginulih ratnika nisu prebrojani, a već se ponovo mora u rat.

Jula 1914. godine, uviđajući da je napad Austrougarske sasvim izvestan, Srbija užurbano vrši mobilizaciju svoje vojske. Već 30. jula drugi pešadijski puk prvog poziva “Knjaz Mihailo”, sada već poznat kao “gvozdeni puk” bio je u potpunosti mobilisan. Već sutradan iz Niša je železnicom prebacivan u okolinu Aranđelovca, gde se koncentrisala Moravska divizija prvog poziva u sastavu srpske 2. armije na čijem čelu se nalazio general Stepa Stepanović.

oglas

Puk je svoj počasni naziv potpuno opravdao na Ceru, tog vrelog leta 1914. godine. Kada je posle napornog maršovanja, po vrelom avgustovskom suncu, sa koncentracijske prostorije iz okoline Aranđelovca izbio na greben planine Cer, Kombinovana divizija je već malaksavala u teškim borbama sa nadmoćnijim neprijateljskim snagama. Moravska divizija i njen 2. puk su se odmah razvili za borbu i prihvatili teret rešavajuće bitke na Ceru. U centru rasporeda Moravske divizije, na najtežem mestu, kod sela Tekeriš, 2. puk je u borbi koja je trajala 16 sati, razbio neprijatelja i omogućio da se krene u njegovo gonjenje prema Drini. Tada je i nastala ona poznata narodna pesma sa refrenom:

“Dođi Švabo da vidiš, gde je srpski Tekeriš…”

U borbama na Ceru 2. puk je imao ukupno 279 izbačenih iz stroja, i to: 4 oficira, 14 podoficira, 22 kaplara i 236 redova.

Posle proterivanja neprijateljskih snaga preko Drine, puk je zaposeo položaje na obali reke Drine u rejonu sela Badovinaca. Na tom odseku se odigrao jedan veliki okršaj, kao uvod u kasniju krvavu bitku na Drini. Austrougarski 79. zagrebački puk “Bana Jelačića” je dobio zadatak da izvrši nasilno izviđanje srpskih položaja na Drini, tako što će forsirati reku Drinu u rejonu sela Badovinaca u noći 26. avgusta.

Ovaj zlosrećni puk je imao peh da u tom poduhvatu naleti na položaje koje je držao “gvozdeni puk”. Komandant 2. puka ih je pustio da priđu do samih srpskih položaja, na domet bombi, a onda je naredio opšti protivnapad. Tri neprijateljska bataljona, skoro ceo puk, bili su do nogu potučena. Neprijatelj je na obali Drine ostavio oko 500 leševa, među njima i 10 oficira, od kojih i jedan potpukovnik. Zarobljeno je 176 neprijateljskih vojnika.

U ovoj borbi, koja je bila najznačajnija srpska pobeda u razmaku između bitaka na Ceru i Kolubari, 2. puk je imao 33 poginula (2 oficira, 2 podoficira, 4 kaplara i 25 redova) a ranjena su 3 oficira, 11 podoficira 18 kaplara i 120 redova. Za ovu veliku pobedu 2. puk i njegov komandant, poznati pukovnik Milivoje Stojanović – Brka, pohvaljeni su posebnom naredbom komandanta 2. armije, vojvode Stepe Stepanovića.

U teškim trenucima povlačenja u jesen 1914. godine, uoči bitke na Kolubari, “gvozdeni puk” je imao nezahvalnu ulogu da bude zaštitnica Moravskoj diviziji, kako bi upornom odbranom omogućio diviziji da se u redu povuče na nove položaje. Samo u jednom danu, 25. oktobra, puk je štiteći odstupnicu, hrabro vršio i protivnapade i vraćao neprijatelja na polazne položaje, i tom prilikom imao 63 poginula podoficira i redova i ranjenih 6 oficira i 211 podoficira i vojnika.

U teškim borbama za vreme Kolubarske bitke, “gvozdeni puk” se borio na Vračem Brdu, Kremenici, Čovki na mestima gde je bilo najteže. I u vreme kada se cela vojska grčevito branila, “gvozdeni puk” je napadao, vršeći drske ispade protiv nadmoćnijeg neprijatelja i to noću, što je bio specijalitet ovog puka. Tako je 27. oktobra 4. bataljon noću izvršio ispad protiv nadmoćnijeg neprijatelja i tom prilikom zarobio 6 oficira i 261 vojnika, pretrpevši minimalne gubitke. Okretni, hrabri i drski gorštaci iz Toplice, Jablanice i Zaplanja i sledeće noći su ponovili napad i ovog puta na spavanju zarobili 3 oficira i 126 neprijateljskih vojnika.

Međutim, puk je trpeo i velike gubitke, posebno od neprijateljske artiljerije. Kada je 3. novembra otpočela srpska protivofanziva na Kolubari, već prvog dana puk je napredovao i zarobio 116 neprijateljskih vojnika. A onda je naleteo na čvor neprijateljske odbrane na visu Kremenica. Ceo dan 4. novembra puk je jurišao na Kremenicu bez uspeha, trpeći velike gubitke. Posle nekoliko ponovljenih neuspelih juriša u kojima je puk imao 271 borca izbačenog iz stroja, komandant puka, legendarni pukovnik Milivoje Stojanović je, iako bolestan, kada je čuo da mu ginu vojnici, ustao iz bolesničke postelje i lično poveo puk u noćni juriš na Kremenicu. Kremenica je osvojena a junački pukovnik je u tom jurišu poginuo.

Pao je i drugi ratni komandant “gvozdenog puka”. U njegovu čast kompozitor Binički je komponovao čuveni “Marš na Drinu”, a pesnik Milosav Jelić je u “Srbijanskom vencu” njemu posvetio više stihova:

“Poćoreče, carevi veđile,
Duša mi je od Kosova stara,
teško srce u gorskoga vuka,
Komandant sam Gvozdenoga puka,
Ne bojim se cara ni ćesara.
Deca su mi drhtaj od plamena,
Deca su mi snežne perjanice,
Iz Toplice i iz Kosanice,
Razbuktala iskra iz kamena,
Deca su mi drhtaj od plamena.

Pao je i drugi ratni komandant ali puk je nastavio napredovanje prema Beogradu, zarobivši samo u jednom danu, 13. novembra 1914. godine 7 neprijateljskih oficira i 209 vojnika. Sada je došao i novi komandant puka, pukovnik Dimitrije Milić, treći ratni komandant puka.

Za 4 meseca, koliko su trajale borbe u 1914. godini, “gvozdeni puk” je pretrpeo teške gubitke. Poginuo je komandant puka, ali izbačeno je iz stroja i 35 oficira i 2.303 kaplara, podoficira i redova. Kada je puk povučen na zimovanje u selo Rajkovac imao je u svom sastavu samo 27 oficira, 448 podoficira i kaplara i 1.345 redova. Drugim rečima, puk je imao samo 38% od formacijskog sastava. Bio je više nego prepolovljen.

Izvor: Knjiga “Toplički vitezovi”, Radoje Kostić