Srpska pravoslavna crkva i pravoslavni vernici danas proslavljaju Preobraženje Gospodnje, jedan od dvanaest velikih Gospodnjih praznika. Obeležava se 6. avgusta po starom, odnosno 19. avgusta po novom kalendaru, u znak sećanja na trenutak kada se Hristova božanska priroda prvi put učinila vidljivom.
Na ovaj dan u crkvama se osvećuje grožđe koje se potom deli narodu u znak zahvalnosti Bogu na plodovima. U krajevima gde nema grožđa, osvećuje se drugo voće, najčešće jabuke. Pošto praznik uvek pada u vreme Velikogospojinskog posta, obavezno se posti. Počeci bogoslužbenog praznovanja datiraju iz perioda 6–8. veka, a već u 8. veku Preobraženje je bilo prihvaćeno na čitavom hrišćanskom istoku.
Narodna verovanja i običaji
Preobraženje je u narodu vezano za prelaz iz leta u jesenji period. Smatra se da posle ovog praznika prestaju velike vrućine i da priroda počinje da se menja – lišće žuti, a noći postaju hladnije. Zbog toga postoji izreka: „Preobraženje je, preobražava se i gora i voda.“
Nekada se verovalo da je ovo poslednji dan za kupanje u rekama. Takođe, na ovaj praznik se ne radi, ne spava preko dana i ne plače, jer se smatralo da će onaj ko to učini biti takav cele godine. Obavezno je, međutim, probati prvo grožđe, a u pojedinim krajevima, poput Šumadije, običaj je da se vernici na ovaj dan pričešćuju.
Mnogi crkveni vaši i narodne svetkovine širom Srbije vezani su upravo za ovaj praznik. Prema narodnom verovanju, ako je na Preobraženje lepo vreme, sledeće godine se ne očekuje dobra letina.
