Srpska pravoslavna crkva i pravoslavni vernici danas obeležavaju Spasovdan, praznik Vaznesenja Gospodnjeg, koji se slavi četrdeset dana nakon Vaskrsa.
Prema hrišćanskom verovanju, Isus Hristos se nakon vaskrsenja javljao svojim učenicima i učio ih, a četrdesetog dana vazneo se na nebo pred apostolima na Maslinskoj gori, obećavši im da će poslati Svetog duha.
Spasovdan je jedan od značajnijih praznika u pravoslavnom kalendaru i uvek se obeležava četvrtkom. U mnogim mestima u Srbiji ovaj dan je i gradska ili seoska slava, pa se tradicionalno organizuju litije, sabori i okupljanja vernika.
U narodu se veruje da je Spasovdan posebno važan za zdravlje, napredak i zaštitu porodice i doma. Nekada su se na ovaj praznik održavali veliki narodni sabori, okupljanja i molitve za dobru godinu i rodnu letinu.
Praznik Vaznesenja Gospodnjeg vekovima zauzima važno mesto u srpskoj tradiciji i duhovnosti, a običaji vezani za ovaj dan sačuvani su u brojnim krajevima Srbije.
