Svetski dan dobrovoljnih davalaca krvi obeležava se svake godine 14. juna sa ciljem da se oda priznanje milionima ljudi širom sveta koji dobrovoljno i bez novčane naknade daju krv, ali i da se podigne svest o značaju redovnog davalaštva.
Ovaj datum izabran je u čast Karla Landštajnera, austrijskog naučnika i dobitnika Nobelove nagrade, koji je otkrio krvne grupe i time postavio temelje savremene transfuzijske medicine.
Dobrovoljno davanje krvi predstavlja jedan od najhumanijih činova. Jedna jedinica krvi može pomoći u lečenju više pacijenata, a krv je nezamenljiv lek koji se ne može proizvesti veštačkim putem. Zbog toga su dobrovoljni davaoci od neprocenjivog značaja za zdravstveni sistem i svakodnevno spasavanje ljudskih života.
Krv je potrebna pacijentima tokom operacija, lečenja teških bolesti, saobraćajnih nesreća, porođaja i brojnih drugih medicinskih intervencija. Stalne rezerve krvi omogućavaju zdravstvenim ustanovama da u svakom trenutku odgovore na hitne potrebe građana.
U Srbiji se tokom cele godine organizuju akcije dobrovoljnog davanja krvi u saradnji sa Crvenim krstom i zdravstvenim ustanovama. Iako se svake godine povećava broj humanih ljudi koji se uključuju u ove akcije, potrebe za krvlju su stalne, pa je neophodno da se akcijama pridružuju i novi davaoci.
Svetski dan dobrovoljnih davalaca krvi prilika je da se iskaže zahvalnost svima koji svojim nesebičnim gestom pomažu nepoznatim ljudima i daju nadu onima kojima je pomoć najpotrebnija. Njihova humanost potvrđuje da malo vremena i dobre volje mogu značiti razliku između života i smrti.
Poruka ovog dana je jednostavna, ali snažna – dajte krv, spasite život.
