Pravoslavni vernici danas, 28. avgusta, obeležavaju jedan od najvećih hrišćanskih praznika – Uspenje Presvete Bogorodice, u narodu poznat kao Velika Gospojina.
Ovaj praznik posvećen je sećanju na upokojenje Presvete Bogorodice i njeno vaznesenje na nebo. U pravoslavnoj tradiciji Velika Gospojina ima posebno mesto među praznicima posvećenim Bogorodici i predstavlja završetak dvonedeljnog Gospojinskog posta, koji počinje 14. avgusta.
Prema crkvenom predanju, nakon Vaznesenja Hristovog, Presveta Bogorodica je živela u Jerusalimu, brinući se o prvim hrišćanskim zajednicama. Pred kraj njenog zemaljskog života, prema predanju, apostoli su se čudesno okupili u Jerusalimu kako bi bili uz nju. Izuzetak je bio apostol Toma, koji je stigao nekoliko dana kasnije.
Kada je Toma izrazio želju da još jednom vidi Bogorodicu, otvoren je njen grob, ali u njemu nije pronađeno telo. Predanje govori da je Bogorodica uzeta na nebo, što se u pravoslavnoj crkvi obeležava kao njeno Uspenje.
Praznik velike radosti
Za razliku od uobičajenog doživljaja smrti, Uspenje Presvete Bogorodice u pravoslavlju nije samo sećanje na njen zemaljski kraj, već praznik nade i vere u život posle smrti. Zbog toga se Velika Gospojina smatra praznikom velike duhovne radosti.
Na ovaj dan vernici odlaze na liturgije, mole se Presvetoj Bogorodici i zahvaljuju na njenom zastupništvu i zaštiti. U mnogim krajevima Srbije Velika Gospojina je i hramovna ili seoska slava, pa se praznik obeležava liturgijama, litijama i narodnim saborima.
Velika Gospojina je posebno značajna i u narodnoj tradiciji. Smatra se praznikom koji označava prelom između leta i jeseni, a brojni običaji vezani su za završetak letnjih radova i početak pripreme za jesenje poslove.
U narodu postoji i verovanje da se do Velike Gospojine treba završiti sa većinom letnjih radova, dok se nakon praznika vreme postepeno menja i približava jesen.
Velika Gospojina jedna je od najvećih svetkovina posvećenih Presvetoj Bogorodici, a njena poruka kroz vekove ostaje vezana za veru, nadu, ljubav i pobedu života nad smrću.
