Povlačenje srpske vojske iz Srbije teško je palo onima koji su ostali na milost i nemilost okupatora.
Patriotski i slobodarski duh Topličana nije im dozvoljavao da drugačije misle, već da je okupacija privremena stvar. Nikada ih nije napustala snaga da će se srpska vojska vratiti.
Niko nije verovao da će ta okupacija trajati tri godine.
Istražujući ponašanje pokorenog stanovništva za vreme Prvog svetskog rata poznati istoričar, profesor dr Andrej Mitrović je u delu “Srbija u Prvom svetskom ratu” zapisao: “Najveći deo stanovništva je okupaciju primio ćutke, ali sa negodovanjem. Narod se povukao u sebe, primirio, ali ne i smirio. Duboko u sebi, bez mogućnosti da to javno saopšti, narod je gajio nadu u skoro oslobođenje. Verovao je u svoju vojsku na Solunskom frontu i u saveznike. Masovno je sakrivao oružje, što je stvaralo perspektivu da se ono jednoga dana i upotrebi.
Samo mala grupa izdajnika prihvatila je kolaboraciju sa okupatorom. Kao i u svakom ratu, kao i u svakom narodu, tako i u ovom bilo je izdajnika i kolaboracionista.”
Motivi saradnje sa okupatorom bili su različiti. Neki su to činili iz političkih razloga jer im nije odgovarala dinastija Karađorđevića koja je bila na vlasti. Drugi, iz ličnih razloga, da bi sačuvali bogatsvo. A treći, da bi došli do bogatstva. Svi su oni otpadnici svog naroda i ubrzo će ih stići zaslužena kazna. O njima je pisao u Dnevniku Kosta Pećanac koji navodi da se u mnogim selima sa takvima obračunao.
Treću grupu stanovništva činili su oni koji se nisu mirili sa okupacijom. Takvih je svakim danom bilo sve više. Opredelivši se za otpor okupatoru, uzimaju oružje i odlaze u šume, stvaraju manje ili veće družine i uvek kada im se pruži mogućnost obračunavaju se sa okupatorom, ali i sa izdajicama svoga naroda.
U Toplici i Jablanici među prvima su se odmetnuli u šume zaostale starešine i vojnici koji se nisu povukli sa srpskom vojskom. Za njima je bugarski okupator organizovao poteru.
Broj protivnika okupaciji se stalno povećavao. Da su oni bili spremni za borbu većih razmera potvrđuje i to da kada su u Toplicu stigli Pećanac i Vojinović, ustanici su ih odmah dočekali i prihvatili za svoje vođe. Koliko je njihovo strpljenje bilo na izmaku potvrđuje i to da su oni ti koji su podigli ustanak.
Izvor: Knjiga “Toplica kroz vekove”, Petko Marjanović
